Moja majka je prekrasno biće, i najbolja osoba koju poznajem. Nažalost, od kako je bila mala, morala je da radi kao neki muškarac prvo kod svojih, a onda kod oca, koji je kao i ona bio još od detinstva u lošoj situaciji. Majku su vređali jer je bila školovanija od ljudi u mestu u koje se udala, pa je prestala raditi svoj posao. Sestra i ja nikada nismo bili kao druga deca, radili smo za nju, za porodicu, nismo izlazili, nismo tražili ništa sem onsnovnih stvari, ali smo uvek bili najbolji i iznadprosečni učenici i studenti.
Učila nas je da moramo da budemo pošteni i vredni. Nakon toliko godina patnje, ovog leta poslali smo našu majku na more, ja hirurg i sestra pedijatar u Austriji. A ona i dalje štedi, čuva za nas, valjda navika i strah tokom tolikih godina…
0 komentari